Удео физичких напада на ЛГБТ особе у Шпанији порастао је са 7% на 22%, показује извештај «Estado del Odio 2026»
- априла 2026. године шпанска организација FELGTBI+ заједно са Институтом за јавне политике и јавна добра (IPP) при Вишем савету за научна истраживања (CSIC) представила је извештај «Стање мржње 2026» (Estado del Odio 2026). Рад се заснива на 800 интервјуа. О истраживању јавља RTVE.
У протеклој години 54 процента анкетираних сусрело се са неким обликом мржње према ЛГБТ лично или на интернету; 22 процента навела су физички напад. Четири од десеторо доживела су узнемиравање на друштвеним мрежама.
Од 2024. до 2026. године порасла је пријављена учесталост узнемиравања — са 20 на 36 процената, дискриминације — са 23 на 29 процената, физичких напада — са 7 на 22 процента.
Према извештају, код половине оштећених од злочина из мржње у последњих пет година такви су догађаји поновљени више од три пута. Руководитељка истраживања у FELGTBI+ Марија Родригес изјавила је да то указује на понављано искуство, а не на појединачне случајеве.
Коауторка Лаура Моралес, научна сарадница IPP (CSIC), истиче озбиљне последице по емоционално стање: чешће се јављају симптоми депресије, анксиозности, стреса, апатије, усамљености, гнева и страха. У извештају се говори и о принудном одласку са места становања из разлога везаних за сексуалну оријентацију или родни идентитет (на шпанском често sexilio), независно од величине насеља.
У тексту се изражава забринутост да висок ниво случајева мржње током две године може указивати на друштвено-политичку климу у којој се насиље према ЛГБТ особама толерише или легитимише; без делотворног одговора власти та динамика може постати структурална.
Председница FELGTBI+ Паула Иглесиас позвала је на хитно усвајање државног пакта против говора мржње према рањивим групама и на свеобухватну заштиту жртава преко полицијских и судских механизама.
Међу онима који су пријавили насиље, 74 процента доживела су негативно искуство у поступку, 57 процената позитивно; удео пријава 2026. године достигао је 35 процената — скоро двоструко у односу на 2024. годину. Само 15 процената оштећених тражило је помоћ искључиво од полиције или других државних органа, док је 41 проценат потражио помоћ од ЛГБТ организације. Жене, посебно лезбејке, најређе пријављују догађаје. Родригес је рекла да око половине оних који су доживели мржњу не подносе пријаву, између осталог због недостатка поверења у ефикасност и оспособљеност власти.