Грчки павиљон на Венецијанском бијеналу постао је „квест-соба“ о фашистичкој прошлости и Заку Костопулосу

На 61. Венецијанском бијеналу Грчку представља уметник и архитекта Андреас Ангелидакис инсталацијом Escape Room . У грчком павиљону он повезује естетику S&M клуба, историју зграде из 1934. године, Платонову алегорију пећине и сећање на Зака Костопулоса, грчко-америчког ЛГБТ и HIV активисту и дрег уметника познатог као Zackie Oh.

Изложба је отворена за публику од 9. маја до 22. новембра 2026, док су прегледи Бијенала одржани 6-8. маја. Према званичним подацима Венецијанског бијенала , 61. Међународна изложба уметности носи назив In Minor Keys и одржава се у Ђардинима, Арсеналу и другим просторима у Венецији.

Унутар павиљона Ангелидакис не прави неутралну изложбену салу, већ средину која личи и на ноћни клуб и на игру бекства. Посетилац улази у затамњен простор са црвеним светлом, меким објектима, сликама ланаца, фрагментима стубова и референцама на дрег културу. У том систему ланци и клубска телесност нису украс, већ језик за разговор о контроли, насиљу, националној митологији и покушају да се изађе из наслеђених историјских форми.

Костопулос има посебно место у овом раду. Убијен је у Атини 21. септембра 2018, после напада у центру града. Amnesty International га је описала као квир активисту, дрег уметника и браниоца људских права. Human Rights Watch је касније навео да је у јулу 2024. апелациони суд у Атини једногласно осудио двојицу мушкараца за његово убиство; један је добио шест година затвора, а други пет година кућног притвора због старости.

За читаоце ван уметничког контекста важно је да национални павиљони у Ђардинима нису само изложбене просторије. То су зграде кроз које државе деценијама представљају себе на међународној сцени. Сајт Венецијанског бијенала подсећа да се прва стална национална зграда у вртовима појавила 1907. године, када је изграђен белгијски павиљон.

Грчки павиљон отворен је 1934. године. Ангелидакис управо ту годину узима као полазиште рада: тада су отворени грчки и аустријски павиљон, Адолф Хитлер се први пут срео са Бенитом Мусолинијем у Венецији, а нацистички режим је почео прогон хомосексуалаца. У званичном опису пројекта стоји да је павиљон претворен у савремену платоновску пећину, у којој се прошлост зграде повезује са постистином, националистичким популизмом и пропагандом.

Пројекат је споран јер користи национални павиљон против идеје углађене националне слике. Ангелидакис ради са архитектуром зграде као са ликом који покушава да „побегне“ од сопствене историје. У том смислу, Escape Room није само изложба о Грчкој, већ и питање шта национално представљање у уметности уопште ради: показује културу, учвршћује државни мит или омогућава да се тај мит растави.

Куратор пројекта је Георгиос Бекиракис. Национални комесар је MOMUS, Метрополитен-организација музеја визуелних уметности из Солуна, а учешће Грчке претежно финансира грчко Министарство културе. Зато рад постоји у два регистра истовремено: као званично национално представљање и као критика механизама кроз које национални идентитет постаје изложбена форма.