Англиканску цркву по први пут повела жена. Какав је њен став о ЛГБТ-питањима?
Сара Малали је 25. марта свечано уведена у службу у Кентерберијској катедрали као 106. архиепископ Кентерберија — духовни вођа Цркве Енглеске и симболична централна фигура светске Англиканске заједнице. Малали је постала прва жена на овом положају за 1400 година. Церемонији је присуствовало око две хиљаде гостију, међу којима принц Вилијам и принцеза Кетрин.
Англиканска заједница обједињује око 85 милиона верника у више од 165 земаља. Унутар англиканства постоји широк спектар ставова — од конзервативних до либералних — и управо зато су расправе о женском епископату, благословима за истополне парове и црквеној дисциплини овде посебно оштре.
За многе ЛГБТ-хришћане избор Малали представља знак наде. Као епископ Лондона, водила је црквени процес „Живот у љубави и вери“ и подржавала увођење „Молитви љубави и вере“ — молитви захвалности, посвећености и благослова за истополне парове. Током синодских дебата 2023. године Малали је отворено признала штету коју је црква нанела:
«Отворене су нам очи за зло које смо нанели, посебно ЛГБТ-особама».
Исте године епископи Цркве Енглеске издали су колективно извињење:
«Схватамо да такво понашање није одражавало свеопшту Божју љубав према свим људима».
Званична доктрина Цркве Енглеске, међутим, и даље дефинише брак као заједницу мушкарца и жене. Малали је подржавала благослове за истополне парове, али није обећавала ревизију брачне доктрине. Њен избор тумачи се пре као сигнал веће пастирске отворености него као гаранција радикалних доктринарних промена.
У првој проповеди Малали се усредсредила на тему одговорности цркве према онима који су претрпели штету:
«Не смемо занемаривати нити умањивати бол оних који су страдали због поступака, непоступања и грешака људи у нашим сопственим хришћанским црквама и заједницама».
Обећала је да ће служити „цркви за читаву нацију и за читав свет“. Те речи нису звучале апстрактно: Малали је наследила Џастина Велбија, који је поднео оставку у новембру 2024. године, након што је независна истрага утврдила да није предузео одговарајуће мере у случају систематског злостављања у црквеном окружењу.
Именовање Малали објављено је 3. октобра 2025. године, а правно је ступила на дужност 28. јануара 2026. године, након потврде избора у Катедрали Светог Павла у Лондону. Пре доласка у цркву Малали је преко 35 година радила у Националној здравственој служби Велике Британије, од 1999. до 2004. године обављала је дужност главне медицинске сестре Енглеске. За заслуге у медицини одликована је титулом Даме-командорке Ордена Британске империје. Свештенички чин примила је 2002. године, 2015. постала је епископ Кредитона, а 2018. прва жена-епископ Лондона.
Конзервативне англиканске цркве, пре свега у Африци и Азији, оштро су реаговале на именовање Малали. У GAFCON-у — удружењу конзервативних англиканаца — саопштили су:
«Кентербери је одустао од свог ауторитета да води».
У марту 2026. године, на скупштини у Абуџи, престоници Нигерије, покрет GAFCON званично је забранио својим лидерима да учествују на Ламбетским конференцијама и састанцима примаса, односно поглавара самосталних англиканских цркава, ако те скупове сазива архиепископ Кентерберија. GAFCON, који окупља конзервативни део англиканског света, противи се женском епископату и истовремено не прихвата став Малали о ЛГБТ-питањима.
Најбрже растуће англиканске цркве налазе се у Африци, а многе од њих заузимају конзервативније ставове о полу, браку и црквеној власти. Архиепископ Кентерберија истовремено делује као вођа Цркве Енглеске унутар британског друштва и као фигура чији је задатак да одржава симболично јединство разноликог светског заједништва. Избор Малали заоштрио је ову напетост.