У Цркви Шведске 126 лутеранских свештеника успротивило се обавези венчавања истополних парова
У октобру 2026. године у лутеранској Цркви Шведске (Svenska kyrkan) избила је оштра јавна и теолошка расправа о слободи савести свештенства: 126 рукоположених пастора упутило је отворено писмо националном синоду (Kyrkomötet) са захтевом да се сачува право свештеника да одбију обављање верских венчања истополних парова. Као одговор на њихов апел, више од стотину свештеника либералнијих погледа потписало је контраапел, захтевајући потпуно укидање права на приговор савести и увођење обавезног венчавања за све парохе.
Према писању италијанског листа Авеfamily/Avvenire, повод за спор је предлог пет посланичких група (моција 2026:76) поднет црквеном парламенту с циљем да се укине компромис из 2009. године. Када је пре седамнаест година Црква Шведске увела црквена венчања за истополне парове, успостављен је ред: парохија је дужна да обезбеди обред, али појединачни пастор има право да следи традиционално библијско схватање брака и одбије лично служење. Надлежни одбор синода је препоручио да се предлог формално одбије у овој фази, али је наложио црквеној управи (Kyrkostyrelsen) да до 2028. године разради начине за остваривање његових циљева. Коначно гласање 251 делегата синода биће одржано од 16. до 18. новембра 2026. године.
Иницијатор отвореног писма 126 свештеника је Сунива Ринди Ретингер (38), пасторка у парохији Дедерхулт у дијецези Линћепинг. Потписници истичу да верност библијском схватању брака као заједнице мушкарца и жене не значи нелојалност цркви нити дискриминацију верника. Значајно је да део потписника лично венчава истополне парове, али су потписали писмо из колегијалне солидарности како би сачували теолошку ширину цркве и заштитили конзервативне свештенике од претњи одузимањем свештеничког чина («avkragning»). Они наводе и да принуда није добра ни за саме истополне парове, који заслужују искрен пастирски благослов, а не изнуђену церемонију. Насупрот томе, 117 свештеника у супротном писму истиче да безрезервна отвореност за све људе представља суштину јеванђељског позива.
Расправа се одвија и у светлу нових захтева за рукоположење. У пролеће 2026. године колегијум бискупа Цркве Шведске објавио је документ Vägar framåt („Путеви напред“), у коме се предлаже да сви будући кандидати за свештенство морају бити спремни да венчавају и хетеросексуалне и истополне парове. Томе се противе традиционални пијетистички покрети унутар цркве, попут Евангеличког отаџбинског друштва (EFS, основаног 1856. године) и харизматског покрета Оас. Ове заједнице бележе велики прилив младих и студената на Теолошком институту Јоханелунд у Упсали, где расте број уписаних на студије теологије.
Црква Шведске је највећа лутеранска црква у Европи са око 5,4 милиона чланова (око половине становништва земље) и 13 бискупија на челу са надбискупом Упсале Мартином Модеусом. Од државе се одвојила 2000. године и важи за једну од најлибералнијих верских заједница на свету: жене се рукополажу од 1960. године, а прва жена бискуп посвећена је 1997. године.
Раније је „Уранија“ анализирала историју равноправности у Скандинавији у тексту о депатологизацији хомосексуалности у Шведској 1979. године и митовима који су тада настали. Часопис редовно прати и теолошке дијалоге о моралу и пастирском раду, укључујући напоре центра The Center for Faith за подршку ЛГБТ верницима у традиционалним црквама и спорове око европских црквених смерница за благосиљање истополних парова.
