Италијански теолог-језуита Паоло Гамберини назвао хомосексуалност делом Божијег промисла, а не грешком
Америчка католичка организација New Ways Ministry скренула је 25. септембра 2026. године пажњу на теолошки чланак италијанског језуитског свештеника и професора теологије Паола Гамберинија, претходно објављен на италијанском хришћанском ЛГБТ+ порталу Progetto Gionata. Према наводима организације New Ways Ministry , теолог је изнео тезу да хомосексуална оријентација није последица греха, дефекта или природне грешке, већ представља израз „Божијег стваралачког изобиља“ (sovrabbondanza creativa di Dio) и саставни део божанског промисла о различитости човечанства.
Гамберини, који тренутно држи катедру за теологију „Доналд Маклин“ на Универзитету Светог Јосифа у америчкој Филаделфији и који је раније предавао у Напуљу, истакао је да су традиционални теолошки и црквени покушаји да се објасни настанак хомосексуалности засновани на погрешној полазној претпоставци. Према његовим речима, истраживачи и проповедници хомосексуалност често посматрају искључиво као аномалију у односу на наводно саморазумљиву норму, захтевајући негативан узрок — морални пад, грех, психолошку трауму или биолошки поремећај.
Међутим, подвлачи теолог, такви покушаји наилазе на суштинско методолошко ограничење: теологија нема алате којима би доказала узрочно-последичну везу између догматске категорије греха и егзистенцијалног стања човека које није плод свесног избора. Поред тога, савремене научне дисциплине, попут биологије и психологије, нису потврдиле хипотезе да сексуална оријентација настаје услед поремећаја у породичним односима или окружењу. Тиме, сматра Гамберини, отпадају рационални разлози да се хомосексуалност тумачи као болест, кривица или недостатак.
Уместо тражења „недостатака“, аутор предлаже да се феномен сагледа кроз библијско учење о стварању света. У првом поглављу Књиге постања створени свет је од самог почетка описан као поредак мноштва врста, разлика и облика живота („по врстама њиховим“), за који је Бог посведочио да је „веома добро“. Према мишљењу језуите, ако је целокупна творевина обележена благословеном различитошћу, легитимно је претпоставити да различитост људске сексуалности не противречи вољи Створитеља, већ одражава богатство Његовог деловања. Гамберини наглашава да не износи догматски суд, већ теолошки одрживу хипотезу засновану на начелу: оно што се не може доказати као неред (disordine), не треба унапред сматрати таквим.
Званична доктрина Римокатоличке цркве, сажета у Катихизису, прави разлику између склоности и поступака: хомосексуални чинови су дефинисани као „суштински неуређени“ и супротни природном закону, док се сама склоност означава као „објективно неуређена“, иако црква позива да се према тим особама поступа са поштовањем, саосећањем и без неправедне дискриминације. Конзервативни католички теолози и традиционалистички покрети редовно одбацују ревизију овог учења, инсистирајући да је сексуалност нераскидиво везана за брак мушкарца и жене и рађање. Истовремено, међу реформски оријентисаним теолозима и пастирима, нарочито у оквиру синодалног процеса, све је снажнији глас за промену речника и веће прихватање ЛГБТ+ верника.
Италијански портал Progetto Gionata („Пројекат Јонатан“) делује од 2007. године као информативна платформа за хришћанске ЛГБТ+ групе у Италији, њихове породице и пастирске раднике. Америчка организација New Ways Ministry основана је 1977. године на иницијативу сестре Џенин Гремик и оца Роберта Њуџента и готово пола века пружа пастирску подршку ЛГБТ+ католицима и заступа њихова права.
Раније је „Уранија“ писала да је потпредседник Бискупске конференције Италије Франческо Савино на пастирској конференцији у Риму позвао на враћање достојанства ЛГБТ+ католицима и превазилажење стигматизације у цркви.
