<?xml version="1.0" encoding="utf-8" standalone="yes"?><rss version="2.0" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"><channel><title>Queerness-of-Russian-Folklore on Ура́нија</title><link>https://urania.institute/sr/categories/queerness-of-russian-folklore/</link><description>Recent content in Queerness-of-Russian-Folklore on Ура́нија</description><generator>Hugo</generator><language>sr-rs</language><lastBuildDate>Mon, 06 Apr 2026 00:00:00 +0000</lastBuildDate><atom:link href="https://urania.institute/sr/categories/queerness-of-russian-folklore/index.xml" rel="self" type="application/rss+xml"/><item><title>ЛГБТ частушке из збирки 20. века</title><link>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/lgbt-chastushki-20-veka/</link><pubDate>Mon, 06 Apr 2026 00:00:00 +0000</pubDate><guid>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/lgbt-chastushki-20-veka/</guid><description>&lt;p&gt;Почетком 20. века многи фолклористи су частушку (кратку руску народну песму у четири стиха) сматрали „ниским” и споредним жанром. Један од првих који је доследно оспоравао тај став био је етнограф Дмитриј Зеленин. У његовим радовима частушка је описана као облик индивидуалног исказа који реагује на стварне друштвене сукобе, укључујући породични притисак и ограничења при избору партнера.&lt;/p&gt;</description></item><item><title>Мужик-Масленица: масленичка фигура мушкарца одевеног у женску одећу</title><link>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/muzhik-maslenitsa/</link><pubDate>Thu, 18 Dec 2025 22:45:37 +0700</pubDate><guid>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/muzhik-maslenitsa/</guid><description>&lt;p&gt;Масленица је руски назив за Сиропусну недељу, последњу недељу пре Великог поста у православном календару. Датум се мења сваке године јер зависи од датума Васкрса. Током ове недеље месо је већ искључено из исхране, док су путер, млечни производи и јаја још увек дозвољени. Блини су постепено постали најпрепознатљивије празнично јело овог раздобља и један од најпознатијих симбола Масленице.&lt;/p&gt;</description></item><item><title>Руски фолклор без цензуре — одабрано из «Руских заветних бајки» Афанасјева</title><link>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/russian-fairy-tales/</link><pubDate>Sun, 22 Sep 2024 22:45:37 +0700</pubDate><guid>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/russian-fairy-tales/</guid><description>&lt;p&gt;Одабрали смо три руске народне бајке за одрасле како бисмо показали: фолклор наших предака био је много откровенији и смелији него што се може претпоставити. У њему се појављују не само уобичајени бајковити елементи — животиње које говоре и чаробне преобразбе — већ и теме телесности, међуврстног секса, џиновских фалуса, везивања, па чак и хомосексуални мотиви.&lt;/p&gt;</description></item><item><title>Богатир у женској одећи: руска билина о Михаилу Потику, који се прерушава у жену</title><link>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/potik/</link><pubDate>Sun, 29 Oct 2023 22:45:37 +0700</pubDate><guid>https://urania.institute/sr/posts/courses/russian-queer-history/potik/</guid><description>&lt;p&gt;Руске билине (епске песме) садрже редак сиже о богатиру (епском јунаку) Михаилу Потику, који се двапут прерушава у женску одећу. Зашто то чини? И како тај мотив функционише унутар епа? Овај текст укратко препричава радњу билине, а затим се детаљно задржава на две епизоде у којима се прерушавање појављује: једном као начин да се победе непријатељи, други пут као начин да се спасе живот јунака.&lt;/p&gt;</description></item></channel></rss>