„Транс-географије радости" — књига Елиаса Капела о заједници трансродних особа у Атланти
Етнографија трансродне заједнице Атланте и њеног отпора расизму и трансфобији.
У јуну 2026. године NYU Press је објавио књигу „Trans Geographies of Joy: Building Community in Atlanta" на енглеском језику. Аутор је Елиас Капело (Elias Capello), професор антропологије на Одсеку за хуманистичке науке Савана колеџа уметности и дизајна (Savannah College of Art and Design, SCAD) у Атланти. Докторат из антропологије одбранио је 2021. године на Универзитету у Масачусетсу у Амхерсту. Његово истраживање усредсређено је на трансродне заједнице и квир активизам на америчком Дубоком Југу, уз примену феминистичких, деколонијалних и квир теоријских оквира.
Књига је ангажована етнографија. Етнографија је истраживачка метода у антропологији у којој истраживач проучава заједницу изнутра, током дужег периода, кроз посматрање, интервјуе и лично учешће у животу групе. Капело документује приче и организациону делатност трансродних активиста у Атланти, посебно Црних и латиноамеричких трансродних особа, које се суочавају с преплитањем беле супремације и трансфобије у контексту америчког Дубоког Југа.
Један од кључних аргумената књиге је да су колонијализам, бела супремација и цисгендерна норма повезани кроз срамоту. Цисгендерним се називају особе чији родни идентитет одговара полу који им је приписан при рођењу. Капело показује како цисгендерна култура уграђује своје норме у белост, гради наративе који привилегују цисгендерне животе и маргинализују трансродно постојање.
Уместо да се усредсреди на трауму и патњу, Капело намерно ставља у центар радост, безбедност и процват. Књига описује како активисти стварају уметност, просторе и заједнице засноване на колективној бризи. За истраживање је аутор користио етнографске интервјуе, партиципативно посматрање, партиципативно картографисање и ауто-етнографију — методу у којој истраживач рефлектује сопствено искуство као део научне грађе.
Књига доприноси растућој академској дискусији о томе како се раса, род и класа преплићу у условима системске потчињености. Нуди перспективу не само на политику преживљавања, него и на политику стварања — на то како трансродне особе граде живот вредан живљења у често непријатељском друштвеном окружењу.
