„To Have and to Hold“ — књига Хораса Грифина о истополним браковима, теологији и брачној једнакости

Америчка издавачка кућа Cascade Books, огранак издаваштва Wipf and Stock Publishers, објавила је 3. августа 2026. године књигу на енглеском језику под насловом To Have and to Hold: Same-Gender Marriage in the Household of God. Дело теолога и свештеника Хораса Л. Грифина (Horace L. Griffin) посвећено је свеобухватној историјској и догматској анализи брака у хришћанском предању, преиспитивању теолошких аргумената против истополних заједница и одбрани брачне једнакости пред новим таласом правног и политичког конзервативизма у Сједињеним Америчким Државама.

Аутор књиге, пречасни др Хорас Л. Грифин, афроамерички је теолог, отворено геј свештеник Епископалне цркве у САД и универзитетски професор са дугогодишњим искуством. Дипломирао је на колеџу Морхаус, магистрирао теологију на Универзитету у Бостону и стекао докторат (PhD) на Универзитету Вандербилт. Више од двадесет седам година Грифин је предавао пастирско богословље и религиологију на угледним богословијама, укључујући General Theological Seminary у Њујорку и Pacific School of Religion у Берклију. У оквиру црквене службе био је помоћник настојатеља за пастирско старање у цркви Светог Луке у Атланти и болнички капелан у Тенесију, док данас служи као капелан у установи за старе Canterbury Court у Атланти. Његова монографија Their Own Receive Them Not: African American Lesbians and Gays in Black Churches из 2006. године означила је значајан искорак у истраживању односа расе, вере и сексуалности, и награђена је престижним књижевним признањем Lambda Literary Award.

У својој новој књизи Грифин оспорава фундаменталистичку поставку о постојању јединственог и непроменљивог „библијског брака“. На основу савремене библистике и историјско-друштвене анализе, аутор показује да су брачни односи у библијска времена били суштински различити од савременог партнерства заснованог на равноправности. Брак у античко доба имао је изразито патријархални карактер, у којем су жене сматране власништвом породице или мужа, а били су распрострањени полигинија, конкубинат и уговорени савези. Грифин повлачи директну историјску паралелу између данашњег отпора црквених структура истополним браковима и вековног теолошког оправдавања ропства и забране међурасних бракова у САД, указујући на чињеницу да су и тада изоловани библијски стихови коришћени за очување неједнакости.

Посебна пажња посвећена је деконструкцији аргумената природног права и дословног тумачења Светог писма усмерених против ЛГБТ+ особа. Грифин истиче да су античке библијске забране изражавале специфичне друштвене страховаре тадашњег времена и да немају морални значај за савремене верне заједнице засноване на љубави и узајамности. Ослањајући се на дугогодишњу пастирску праксу и разговоре са квир хришћанима и њиховим породицама, он описује тешке последице црквеног одбацивања, одређујући га као облик духовног насиља који наноси дубоке психолошке ране. Насупрот томе, Грифин брани становиште да су људска сексуалност и љубав дарови Божији, а да признавање истополних бракова јача друштво и представља испуњење јеванђељског позива на правду, самилост и људско достојанство.

Значај ове књиге додатно наглашава актуелни друштвени контекст у Сједињеним Државама. Након што је Врховни суд 2022. године укинуо савезно право на прекид трудноће, конзервативне правне организације све отвореније најављују планове за оспоравање пресуде Obergefell v. Hodges (2015), којом је озакоњена брачна једнакост. У тим околностима, студија Хораса Л. Грифина представља не само значајан академски допринос већ и богословски позив на деловање. Он апелује на верске заједнице и свештенство да напусте пасивну улогу и јавно стану у одбрану једнаких права истополних парова, враћајући хришћански брак његовом истинском јеванђељском смислу — сведочењу оданости, љубави и бриге за ближњег.