„The Disappearers“ — књига Марлона Џејмса о насиљу, сећању и квир заједници Јамајке
Роман истражује трагедију у Кингстону, брисање сећања и борбу јамајчанских гејева за опстанак.

Британска издавачка кућа Hamish Hamilton (део Penguin Books) објавила је 3. септембра 2026. године на енглеском језику роман The Disappearers. Аутор дела је јамајчански писац Марлон Џејмс (Marlon James), добитник Букерове награде 2015. године за роман Кратка историја седам убистава (A Brief History of Seven Killings).
Марлон Џејмс је рођен на Јамајци, дипломирао је на Универзитету Западних Индија и колеџу Вилкс, предаје креативно писање на колеџу Макалестер у Минесоти и живи у Сједињеним Америчким Државама. Сматра се једним од најистакнутијих савремених аутора са Кариба који стварају на енглеском језику. Џејмс је раније отворено говорио о сопственом искуству одрастања на Јамајци и емиграцији условљеној израженом хомофобијом у друштву. Док су се његови претходни романи бавили ропством у 18. веку, хладноратовским политичким насиљем и афричком митологијом, нова књига по први пут у средиште пажње ставља системско угњетавање квир особа у карипском окружењу.
Радња почиње у Кингстону 1988. године. Осам геј мушкараца састаје се ради аудиције и тајних проба за отворено квир позоришну представу — што је био незабележен и изузетно ризичан чин у друштву обележеном нетолеранцијом крајем 20. века. Током једне од проба просторије напада наоружана маса: један учесник гине на лицу места, остали задобијају тешке телесне повреде, док двојица недуго затим нестају без трага.
Радња обухвата неколико деценија и прати разилажење судбина преживелих и нападача. Џејмс расветљава друштвени механизам насилног брисања (erasure): поједини јунаци покушавају да потисну трауму из сећања, други живот подређују бесу и освети, док појединци одлазе у трајну илегалу или беже са острва. Наратив се развија као сложена истрага у којој се потрага за несталима преплиће са разобличавањем институционалног лицемерја и некажњивости.
Књига расветљава корене и дуговечност хомофобије и стигматизације на Јамајци, подстакнутих конзервативним верским нормама и колонијалним законима против содомије који су важили генерацијама. Роман је изразито полифоничан: Џејмс спаја књижевни енглески са јамајчанским патуа креолским језиком, дочаравајући ритам и аутентичност уличних дијалога. Аутор показује да пред покушајем потпуног брисања и физичког насиља очување заједничког памћења и солидарности представља најснажнији облик отпора.






