„Scapegoat“ — књига Елијаса Шарпа о политичкој демонизацији транс-особа у САД
Анализа моралне панике и политичке демонизације трансродних особа у Сједињеним Државама.
Америчка издавачка кућа Desert Light Press објавила је 15. септембра 2026. године на енглеском језику књигу Scapegoat: Why America Made Trans People The Villain („Жртвени јарац: зашто је Америка од транс-особа направила непријатеље“). Аутор дела је амерички писац, публициста и друштвени активиста С. Елијас В. Шарп (S. Elias W. Sharp). Предговор је написао др Џејмисон Грин (Jamison Green), ветеран покрета за права трансродних особа, док је у раду на књизи учествовао и аутор и активиста Томас Бити (Thomas Beatie).
Елијас Шарп је културни критичар и есејиста који се бави питањима друштвене моћи, идентитета и маргинализованих група. Претходно је објавио аутобиографску књигу Dreams Are For The Dead, посвећену дестигматизацији особа у опоравку од зависности и преиспитивању друштвених предрасуда. Шарп живи и ради на америчком Средњем западу, где активно сарађује са архивима и институцијама заједнице, укључујући Stonewall National Museum, Archives & Library на Флориди. Сарадници на овом издању заузимају значајно место у историји покрета: Џејмисон Грин је дуго водио Светску професионалну асоцијацију за трансродно здравље (WPATH) и организацију FTM International, док је Томас Бити крајем 2000-их мемоарима Labor of Love отворио глобалну дебату о родитељству и трудноћи код трансродних мушкараца.
Књига детаљно анализира механизме кроз које су трансродне и небинарне особе у Сједињеним Америчким Државама постављене у средиште вештачки изазваног „културног рата“ (culture war). Шарп доказује да напади на родну афирмацију и десетине рестриктивних закона нису последица бриге за добробит деце или јавно здравље, како то тврде конзервативни кругови. Према аутору, кампања против транс-особа представља циничну изборну технологију осмишљену за консолидацију десничарског бирачког тела и скретање пажње јавности са дубоких друштвених проблема: пропадања јавног школства, стагнације плата, недоступности здравствене заштите и утицаја корпоративних лобија.
У фокусу ауторовог истраживања налази се социолошки феномен моралне панике (moral panic). Шарп прати њене фазе: од идеолошког уобличавања у конзервативним институтима до масовног ширења преко десничарских медија и њеног представљања јавности као наводног „здравог разума“. Аутор ову кампању повезује са традицијом стварања жртвених јараца у америчкој политици: од прогона бораца за грађанска права и радника имиграната, преко расистичког стереотипа о „краљицама социјалне помоћи“ из Реганове ере, до антигеј иницијатива седамдесетих и осамдесетих година усмерених на избацивање хомосексуалних наставника из школа.
Шарп закључује да конструисање унутрашњег непријатеља не угрожава само транс-особе које трпе дискриминацију и насиље, већ наноси озбиљну штету демократском друштву у целини. Нормализација државне репресије и уплитање власти у телесну аутономију појединаца стварају опасан преседан који сутра може бити употребљен против било које друштвене мањине.
