„Раса / Квир / Краљице” — књига под уредништвом Мире Асаф и Урваши Чакраварти о роду, раси и власти у раном новом веку
Зборник истражује власт краљица кроз призму критичке теорије расе и квир студија.
У септембру 2026. године амерички академски издавач ACMRS Press (Arizona Center for Medieval and Renaissance Studies Press), у дистрибуцији University of Chicago Press, објавио је на енглеском језику научни зборник „Раса / Квир / Краљице” (Race / Queer / Queens). Уреднице издања су истраживачице раног новог века Мира Асаф (Mira ‘Assaf / Mira Assaf Kafantaris) и Урваши Чакраварти (Urvashi Chakravarty).
Мира Асаф је ванредна професорка англистике и програма студија расе, рода и сексуалности на Универзитету Батлер у Индијанаполису; њена истраживања усмерена су на предмодерне критичке студије расе, шекспировску драму и положај владарки. Урваши Чакраварти предаје на Универзитету у Торонту и бави се књижевношћу раног новог века, историјом ропства, послуге и формирањем расних представа у Енглеској 16. и 17. века; њена књига Fictions of Consent анализирала је идеологију пристанка и принудног рада. Заједно су окупиле стручњаке за књижевност, историју и родне студије како би понудиле интерсекционални поглед на монархију и дворску културу.
У средишту пажње књиге налази се противречан положај краљица у раном новом веку. С једне стране, оне су оличавале врхунац суверене моћи, док су с друге биле изложене родној потчињености и сведене на инструмент династичке репродуктивне политике. Наслов књиге полази од историјске игре хомофона у енглеском језику између речи queen („краљица”) и quean („раскалашна жена” или друштвено жигосана особа), што се надовезује и на савремена квир значења тог појма. Аутори показују како су тело краљице, брак, трудноћа, страно порекло и јавни наступ представљали простор у којем су се укрштали родни обрасци, расна хијерархија, религија и државотворне идеје.
Методолошки, зборник повезује предмодерне критичке студије расе са квир и транс теоријом. Поглавља обрађују кључна књижевна и историјска дела тог доба, укључујући стваралаштво Вилијама Шекспира, Бена Џонсона, Хестер Палтер и Луси Хачинсон. Разматрају се питања попут конструкције белине и квир трудноће у Џонсоновим дворским маскама, расног и квир извођења дечака-глумаца у Шекспировој трагедији „Антоније и Клеопатра”, династичких страхова од бракова са странкињама, као и транс читања суверенитета и мифа о „дечаку из Бизлија” везаног за Елизабету I.
Ово издање показује да категорије расе, сексуалности и рода у раном новом веку нису постојале изоловано, већ су настајале унутар самих механизама власти. Посматрајући владарске дворове као идеолошке лабораторије, аутори отварају нове путеве за разумевање начина на које је патријархална монархија производила друштвену норму и маргинализацију.
