„Квир теологије: основе” — књига Криса Гриноуа о хришћанству, роду и транс теологији

Дана 20. јула 2026. године британска академска издавачка кућа Routledge објавила је у оквиру едиције The Basics на енглеском језику друго, допуњено издање књиге „Квир теологије: основе” (Queer Theologies: The Basics). Аутор књиге је британски стручњак у области социологије религије, родних студија и теологије Крис Гриноу (Christopher Greenough).

Крис Гриноу је професор друштвених наука и образовања и декан Педагошког факултета (School of Education) на Универзитету Еџ Хил у Уједињеном Краљевству. Докторат (PhD) одбранио је на Универзитету у Бирмингему. Његово научно поље обухвата проучавање религије, квир теорије, рода, телесности и сексуалног насиља. Гриноу је аутор монографија Undoing Theology: Thinking Christianity Through Flesh (2018) и The Bible and Sexual Violence Against Men (2020), као и коаутор уџбеника Drag: The Basics (2025).

Наслов књиге намерно користи облик множине — „квир теологије” (Queer Theologies) — како би нагласио да пред читаоцем није монолитни систем верских учења, већ отворен и разнолик спектар критичких приступа вери и традицији. Гриноу гради темељну генеалогију ове дисциплине: од теологије ослобођења, феминистичке теологије и вуманистичке мисли из 1960-их и 1970-их, преко геј и лезбејских теологија из 1970-их и 1980-их, па све до појаве квир теорије у 1990-им. Аутор показује како су идеје Џудит Батлер о перформативности рода, као и радови Ив Кософски Сеџвик, Адријен Рич, Одре Лорд и Сузан Сонтаг, омогућили да се превазиђе пука тежња ка асимилацији и пређе на дубинску деконструкцију нормативности, греха, бинарности и црквених хијерархија.

Значајан део књиге посвећен је преиспитивању традиционалних хришћанских догми: христологије, учења о Светој Тројици, слика Бога и светих тајни. Гриноу детаљно анализира наслеђе аргентинско-шкотске теолошкиње Марселе Алтхаус-Рид (Marcella Althaus-Reid) и њен концепт „непристојне теологије” (Indecent Theology), који показује како је грађанска, улепшана представа о Богу служила одржавању економске неједнакости и контроли тела. Аутор развија квир христологију која Христа види у солидарности са маргинализованим телима, а Свету Тројицу тумачи као нехијерархијску заједницу узајамне љубави.

У одељку о библијским списима аутор разматра квир херменеутику. Уместо пасивног правдавања пред познатим одломцима из Библије који су се користили за осуду истополних веза (clobber passages), књига заговара интерсекционално читање целог канона. Детаљно се анализирају завет Давида и Јонатана, љубав Руте и Нојемине, као и новозаветне фигуре евнуха у Јеванђељима и Делима апостолским, које живе изван патријархалног брака и репродуктивног императива.

Превазилазећи евроцентричну перспективу, књига истражује квир теологије Глобалног југа — у Латинској Америци, Азији, Африци и међу домородачким заједницама. Гриноу показује како је европски колонијализам наметао викторијански бинарни родни поредак и кажњавао сексуалну разноликост, уништавајући аутентичне духовне обичаје. Деколонијалне квир теологије настоје да ослободе теолошко мишљење од колонијалних и расних подела, враћајући глас заједницама које су биле ућуткиване.

Посебна пажња посвећена је теологији која настаје непосредно из животног искуства људи, а не са универзитетских катедри. Гриноу анализира деловање реда Сестара вечног опроста (Sisters of Perpetual Indulgence), које користе дрег и пародију као облик верске службе и хуманитарног рада; бави се теолошким промишљањем асексуалности и целибата ван оквира хетеронормативности; те разматра духовна искуства хришћана унутар БДСМ заједница, где пристанак, поверљивост и рањивост откривају нове димензије благодати и оваплоћења.

Главна новина другог издања из 2026. године јесте посебно поглавље о транс теологијама (Trans Theologies). На основу текстова трансродних теолога и искустава транс и небинарних верника, Гриноу транзицију не тумачи као нарушавање Божијег поретка, већ као свето учешће човека у непрестаном чину Божијег стварања. Ово поглавље доноси оштру критику циснормативности и истиче да телесна трансформација лежи у самом средишту хришћанског учења о оваплоћењу и нади у васкрсење.