„Lavender Sounds” — књига Стејси Коупленд о лезбејском радију и квир подкастингу
Истраживање лезбејског радио-активизма и савремених квир-феминистичких аудио пројеката.
У јулу 2026. године амерички универзитетски издавач University of Michigan Press објавио је на енглеском језику књигу медијске теоретичарке и аудио-продуценткиње Стејси Коупленд (Stacey Copeland) под насловом Lavender Sounds: From Lesbian Radio to Queer Feminist Soundwork („Лавандин звук: од лезбејског радија до квир-феминистичког звучног рада”). Књига је објављена у отвореном приступу уз подршку фонда Eugene B. Power Fund. Ово је прва велика интердисциплинарна студија која прати пола века континуитета између лезбејског радио-активизма седамдесетих и осамдесетих година и савремене квир-феминистичке културе подкастинга у Канади и САД.
Стејси Коупленд је доценткиња за културно наслеђе и идентитет у Центру за медије и новинарство Универзитета у Гронингену у Холандији. Докторирала је комуникологију на Универзитету Сајмон Фрејзер у Ванкуверу и успешно спаја академско истраживање са аудио-продукцијом. Кодиректорка је истраживачке мреже Amplify Podcast Network и копредседница секције за радио и звучне медије у Удружењу за студије филма и медија (SCMS). Њена докторска дисертација о политичкој феноменологији радикалног лезбејског радија послужила је као основа за ову књигу.
У средишту истраживања налази се концепт „звучног рада” (soundwork) — целовитог споја снимања, монтаже, радио-дифузије и заједничког слушања, схваћених као вид културног активизма и политичког отпора. Ауторка наводи да је феминистичка и квир историографија дуго давала предност визуелним и штампаним изворима попут фанзина и плаката. Насупрот томе, Коупленд предлаже „феминистички утеловљено слушање”, третирајући звук као телесни доживљај који повезује генерације активисткиња кроз временске сметње у етру.
Емпиријско упориште рада чине архивски материјали Архива лезбејских усмених сведочанстава (ALOT) и тонски записи канадских и америчких независних радио-станица. Ауторка анализира историјске емисије попут ванкуверског програма The Lesbian Show, који се емитовао на радију CFRO-FM од краја седамдесетих година, емисију Dykes on Mykes из Монтреала (CKUT-FM) и пројекте америчке радио-мреже Pacifica. У условима стигматизације, радио је био кључни простор повезивања изолованих жена.
Коупленд уводи појам „активизма чујности” (audibility activism) — борбе за јавно присуство маргинализованих гласова — и анализира звучну интимност („пољупци кроз радио-шум”). Кроз разговорни тон водитељки и укључења слушалаца, књига показује како је радио стварао безбедне кутке за оне који су у свакодневици морали да крију свој идентитет.
У завршним поглављима ауторка повезује историјске емисије са савременим дигиталним подкастима: од опуштених пријатељских разговора (chumcasts) до документарних аудио-репортажа. Кроз интервјуе са ауторима квир подкаста, монографија расветљава питања алгоритамске цензуре и независног очувања звучне баштине.
