„Битка за тело“ — књига Шивон Гереро о трансфеминизму, културним ратовима и политици тела

У августу 2026. године, шпанска издавачка кућа Bellaterra Edicions објавила је у оквиру универзитетске едиције Serie General Universitaria књигу на шпанском језику под насловом La batalla por el cuerpo: Transfeminismo, política y realidad (Битка за тело: трансфеминизам, политика и стварност). Студија мексичке истраживачице, биолошкиње и филозофкиње науке Шивон Гереро (Сиобхан Гереро Мек Манус / Siobhan Guerrero Mc Manus) посвећена је анализи начина на који су транс телесност и идентитет постали главно поприште савремених културних ратова, разобличавању антиродне реторике и утемељењу трансфеминистичког одговора на глобално јачање реакционарних покрета.

Ауторка књиге, Шивон Гереро, трансродна је жена, научна сарадница и професорка Центра за интердисциплинарна истраживања у наукама и друштву (CEIICH) на Националном аутономном универзитету Мексика (UNAM). Дипломирала је биологију на Факултету природних наука UNAM-а, а потом магистрирала и докторирала (PhD) филозофију науке на истом универзитету. Гереро је суоснивачица Националне лабораторије за диверзитет (Laboratorio Nacional Diversidades), чланица уредништва часописа Debate Feminista и добитница Награде за истраживање у хуманистичким наукама Мексичке академије наука (2020), као и признања UNAM-а за младе научнике (2018). Међу њеним запаженим радовима издваја се учешће у утицајном зборнику Alianzas rebeldes: Un feminismo más allá de la identidad (2021).

У средишту истраживања налази се феномен неочекиваног савезништва између неоконзервативних кругова, десничарског популизма и струја радикалног феминизма које искључују транс особе (TERF). Гереро детаљно рашчлањује како ови покрети удружено приказују родно самоопредељење као претњу породици, добробити деце, правима жена и националној безбедности. Користећи биолошко знање и филозофску анализу, ауторка раскринкава манипулације моралне панике: реакционарни наративи заогрћу се у рухо „биолошког детерминизма“ и „здравог разума“ како би оживели предрасуде и транс особе означили као опасност коју треба контролисати или изоловати из јавног живота.

Гереро истиче да овај друштвени сукоб далеко надилази терминолошке несугласице: суштинско питање гласи чија тела заслужују заштиту и које се људске егзистенције сматрају вредним достојанственог живљења. Ослањајући се на деколонијалну мисао и трансфеминистичку епистемологију, она подсећа да је колонијални и патријархални поредак историјски наметао строгу родну бинарност ради покоравања и експлоатације тела. Насупрот биолошком есенцијализму, Гереро телесност посматра као живо поље аутономије, рањивости и бивања, које је стално изложено утицајима моћи.

У завршном делу монографије, ауторка позива на превазилажење међусобног неповерења и секташких подела унутар прогресивних покрета. Уместо разједињавања угњетених заједница, Гереро нуди визију колективног ослобођења заснованог на радикалној солидарности, међупокретским савезима и етици узајамне бриге. Телесна аутономија транс људи не представља претњу ничијим правима, већ представља неизбрисиви темељ сваке аутентичне борбе за социјалну правду и људску слободу.