„Како победити у рату култура“ — књига Лизе Сталберг о улози поп-културе и спорта у правима ЛГБТК+
Студија о томе како су медији, спорт и поп-култура подстакли друштвене промене за ЛГБТК+ у САД.

У октобру 2026. године издавачка кућа Универзитета у Чикагу (University of Chicago Press) објавила је на енглеском језику књигу социолошкиње Лизе М. Сталберг (Lisa M. Stulberg) под насловом „Како победити у рату култура: друштвене промене ЛГБТК+ кроз популарну културу“ (How to Win a Culture War: LGBTQ+ Social Change Through Pop Culture). Монографија истражује на који су начин индустрија забаве, телевизија, музика и професионални спорт припремили терен за историјске правне и друштвене помаке за ЛГБТК+ заједницу у Сједињеним Америчким Државама.
Лиза М. Сталберг је америчка социолошкиња и ванредна професорка социологије образовања на факултету Штајнхарт Универзитета у Њујорку (NYU Steinhardt). Докторирала је социологију на Универзитету Калифорније у Берклију, а њена истраживања обухватају образовну неједнакост, социјалну политику и покрете за грађанска права. Ауторка је књиге „ЛГБТК друштвени покрети“ (LGBTQ Social Movements), коју је 2018. објавила кућа Polity, као и низа научних радова.
Истраживање се темељи на четрнаестогодишњем раду и преко 170 дубинских интервјуа са сценаристима, продуцентима, редитељима, глумцима, музичарима, врхунским спортистима и активистима. Међу саговорницима су звезда серије Will & Grace Ерик Мекормак, глумица серије Orange Is the New Black Лиа Деларија, четвороструки олимпијски шампион у скоковима у воду Грег Луганис, бивши играчи америчког фудбала из лиге NFL, као и ауторски тим серије Heated Rivalry из 2025. године, посвећене квир спортистима у професионалном хокеју.
Сталберг систематизује праксу културних стваралаца кроз шест међусобно повезаних корака или стратегија друштвене промене. Први корак је видљивост („be visible“) и улазак у домове публике кроз мале екране, чиме је прекинута дугогодишња тишина. Други је коришћење јавне платформе („use your platform“) за отворено заговарање једнакости. Трећи корак обухвата преобликовање радног окружења („change the workplace“), кроз интерне групе подршке, антидискриминационе протоколе и синдикалне уговоре у студијима и спортским клубовима.
Четврта стратегија је надмашивање свих очекивања („overachieve“): квир пионири су морали да показују беспрекорне резултате како би оповргли хомофобичне предрасуде. Пети корак је постајање делом свакодневице („become normal“), где квир ликови постају природан део телевизијских и спортских прича. Напослетку, шести корак налаже очување аутентичности („stay queer“), одбијајући једнообразну асимилацију и чувајући богатство сопственог идентитета.
Књига прати историјски развој од строге цензуре из средине 20. века до популарних серија у ударном термину и каминг-аута у колективним спортовима. Сталберг наглашава да културна трансформација није била само пуки одјек судских пресуда, већ је често претходила законима развијајући друштвену емпатију. У светлу савремених политичких сукоба и законодавних притисака, ова монографија сведочи зашто популарна култура остаје кључно поље одбране грађанских слобода.






