„Прљави драг" — књига Евелин Анус о квир перформансу у условима расизма и нацизма

У јуну 2026. године издавачка кућа mdwPress објавила је књигу „Dirty Dragging: Performative Transpositions" на енглеском језику. Издање на немачком језику исте књиге изашло је у истој издавачкој кући у децембру 2025. године. Ауторка је Евелин Анус (Evelyn Annuß), професорка родних студија и директорка Међународног истраживачког центра за род и перформативност при Бечком универзитету музике и извођачких уметности (mdw — Universität für Musik und darstellende Kunst Wien, Аустрија). Истраживање је развијено на Слободном универзитету у Берлину у оквиру Хајзенберговог програма Немачке истраживачке заједнице (DFG).

Књига реинтерпретира квир теорију драга из транснационалне перспективе. Драг перформанс је облик позоришног представљања у коме извођач облачи одећу и усваја манире традиционално повезане са другим родом, често на уметнички или гротескан начин. Анус разматра ову праксу не у изолацији, већ у контексту три историјска система расног и политичког насиља: нацистичке Немачке, апартхејда у Јужној Африци и режима Џима Кроуа у Сједињеним Државама.

Апартхејд је био систем институционализоване расне сегрегације и владавине беле мањине у Јужној Африци од 1948. до 1994. године. Законодавство Џима Кроуа представљало је скуп прописа који су наметали расну сегрегацију на америчком Југу, на снази приближно од краја 19. века до средине шездесетих година 20. века. У тим контекстима ауторка истражује како су перформативне праксе могле истовремено да подрију успостављене границе идентитета и да буду употребљене као инструменти угњетавања.

Књига посвећује посебну пажњу блекфејсу (blackface) — позоришној традицији у којој извођачи (углавном белци) маскирају лица да би приказали Црне особе, често на стереотипан и понижавајући начин. Анус анализира блекфејс као расно обојену форму перформативне трансгресије и испитује је у односу на квир перформативне праксе.

Кључни концепт у књизи је и креолизација — процес у коме се различите културне традиције мешају и стварају нове хибридне облике. Анус примењује овај појам на анализу квир и карневалских облика извођења, показујући kako су они стварали просторе колективног отпора у условима расизма и ауторитарне власти.

Студија обухвата три географска региона: Јужну Африку, Сједињене Државе и алпску Европу. У сваком контексту ауторка прати како су сличне перформативне праксе добијале различита политичка значења у зависности од историјских услова. Књига такође упућује на савременост, предлажући да се квир перформанс разуме као облик колективног одговора на растући ауторитаризам.