„Cisgender: Disorienting a Category” — књига Перија Зерна о генеалогији норме и границама рода

У јулу 2026. године амерички универзитетски издавач Duke University Press објавио је на енглеском језику књигу филозофа Перија Зерна (Perry Zurn) под насловом Cisgender: Disorienting a Category („Цисродност: дезоријентација категорије”). Дело је изашло у оквиру реномиране академске серије ASTERISK: Gender, Trans-, and All That Comes After коју уређују Сузан Страјкер, Елиза Стајнбок, Ђијан Нео Чен и Маркиз Беј. Ово је прва свеобухватна генеалошка студија у савременој теорији која детаљно реконструише настанак, ширење и појмовне промене речи „цисродност” — категорије која се дуго узимала као подразумевана норма наспрам које се дефинише трансродност.

Пери Зерн је ванредни професор филозофије на Америчком универзитету у Вашингтону, транс-истраживач и активиста посвећен социјалној филозофији, епистемологији и транс-студијама. Раније је проучавао транс-солидарност у академском окружењу у књизи How We Make Each Other: Trans Life at the Edge of the University, као и политику радозналости у делима Curiosity and Power и Curious Minds. У свом новом раду, Зерн преплиће фукоовску генеалогију, архивска истраживања и лично искуство како би деконструисао круту поделу између цис и транс идентитета.

Полазиште студије представља преиспитивање уобичајене дефиниције цисродне особе као некога чији се пол приписан по рођењу без отпора и сукоба подудара са родним идентитетом. Зерн показује да ова илузија лакоће занемарује сложене отпоре, преговоре и телесна неслагања кроз која пролази свако људско биће. Ослањајући се на досад неистражене архиве транс-самоиздата, ране Usenet дискусије деведесетих година и разговоре са пионирима покрета, аутор оцртава контраисторију појма: од Radical Faeries заједница и квир-панка, преко немачког сексолога Фолкмара Зигуша, до текстова Еми Којаме и Џулије Серано.

Књига детаљно прати пут појма од активистичких маргина до речника и институционалне употребе. Зерн анализира успостављање концепта „цис-привилегија” и теоријске губитке услед његове рутинизације. Посебно расветљава како је циснормативност историјски повезана са колонијалним насиљем, како се цис-норма градила кроз белачки поредак и како крип-теорија и студије инвалидитета преиспитују идеју телесне усклађености.

Показујући домете и ограничења појма цис у демистификацији родне хегемоније, Пери Зерн се залаже за отворено и флуидно разумевање категорије. Књига представља значајан допринос квир-теорији и историји модерних идеја.