„Мењајући род“ — књига Сузан Страјкер о еволуцији концепта рода, транс-историји и културним ратовима

Дана 25. августа 2026. године, америчка издавачка кућа Farrar, Straus and Giroux (у саставу групације Macmillan Publishers) објавила је на енглеском језику књигу „Мењајући род“ (Changing Gender). Ауторка ове студије је америчка истраживачица, историчарка, филмска ауторка и једна од утемељивачица трансродних студија Сузан Страјкер (Susan Stryker).

Сузан Страјкер је професорка емерита Универзитета у Аризони, гостујућа истраживачица Универзитета Станфорд и добитница награде Еми за документарни филм Screaming Queens: The Riot at Compton’s Cafeteria (2005), који осветљава историјски устанак транс-жена и дрег краљица у Сан Франциску 1966. године. Страјкер је поставила академске темеље транс-студија: ауторка је референтне монографије Transgender History, коуредница двотомног зборника The Transgender Studies Reader и суоснивачица научног часописа TSQ: Transgender Studies Quarterly. Њен манифест из 1994. године „My Words to Victor Frankenstein Above the Village of Chamounix“ постао је класично дело квир-теорије и зачетник аутотеоријског приступа, бранећи достојанство транс-телесности насупрот медицинској и друштвеној патологизацији.

Нова монографија Сузан Страјкер представља спој интелектуалне историје, теорије културе, лингвистике и мемоарских записа. Повод за настанак књиге била је драматична ескалација културних ратова и координисана законодавна офанзива против права транс-особа у Сједињеним Америчким Државама током прве половине 2020-их година. Посматрајући како десничарски кругови користе борбу против такозване „родне идеологије“ за политичку мобилизацију, ауторка поставља фундаментална питања: шта тачно подразумевамо под појмом „род“, како је тај концепт историјски настао и зашто телесна транзиција изазива толики отпор бранилаца нормираног поретка?

Страјкер детаљно прати развој овог појма кроз различите научне области. Настао као граматичка категорија у лингвистици, термин „род“ је средином 20. века пренет у медицину, сексологију, психологију и социологију како би се направила разлика између биолошког пола и научених друштвених улога, да би убрзо постао кључно упориште феминистичке критике. Књига открива неочекиване историјске нити: од анализе сатиричне песме из 18. века „Јенки Дудл“ (Yankee Doodle), која је исмевала одступања од традиционалне мушкости у колонијалној Америци, до френолошких теорија 19. века које су настојале да друштвене улоге изведу из облика лобање. Служећи се архивском грађом, Страјкер анализира и дело Деборе Хелер Фајнблум Transvestites and Transsexuals: Mixed Views (1976), као и ране сукобе око искључивања транс-жена из феминистичких простора у Бостону током седамдесетих година.

Значајан сегмент књиге посвећен је личном искуству ауторке. Страјкер описује свој боравак на Станфорду у пролеће 2023. године, поредећи разговоре са студентима у кампусном LGBTQ+ центру QSpot са сопственим присуством предавању крајње десничарског коментатора Мета Волша. Анализирајући друштвену панику, ауторка упоређује савремене тактике са дигиталном манипулацијом фирме Cambridge Analytica и студијом Клауса Тевелајта Мушке фантазије (Male Fantasies), која је истраживала страх од телесне порозности код припадника фрајкора у Вајмарској Немачкој. Страјкер показује како транс-особе постају жртвени јарци на које се пројектују опште друштвене тескобе у времену кризе знања и поверења у институције.

Основни закључак књиге далеко надилази оквире индивидуалне транзиције. За Страјкер, преиспитивање рода представља преобликовање самих граница схватања људске природе и друштвене стварности. Одбацујући виђење рода као непроменљивог бинарног кавеза, монографија истиче стваралачки потенцијал транс-искуства, који отвара нове просторе за телесну слободу, једнакост и људску солидарност.